Human rights or civil liberties form a crucial part of a country's constitution and govern the rights of the individual against the state. |
Људска права или грађанске слободе чине најважнији део устава земље и регулишу права појединца у односу на државу. |
Most jurisdictions, like the United States and France, have a codified constitution, with a bill of rights. |
Већина правосудних система, као што су они у САД и Француској, имају систематизован устав који садрже одредбе о правима. |
A recent example is the Charter of Fundamental Rights of the European Union which was intended to be included in the Treaty establishing a Constitution for Europe, that failed to be ratified. |
Недавни пример је Повеља о основним правима Европске уније која је намењена да буде укључена у Уговор о оснивању Устава за Европу, који није ратификован. |
Perhaps the most important example is the Universal Declaration of Human Rights under the UN Charter. |
Можда је најважнији пример Универзална декларација о људским правима у складу са Повељом УН. |
These are intended to ensure basic political, social and economic standards that a nation state, or intergovernmental body is obliged to provide to its citizens but many do include its governments. |
Они имају за циљ да обезбеде основне политичке, друштвене и економске стандарде које је национална држава, или међувладино тело дужно да обезбеди својим грађанима, а у многи се односе и на његову управу. |
Some countries like the United Kingdom have no entrenched document setting out fundamental rights; in those jurisdictions the constitution is composed of statute, case law and convention. |
Неке земље попут Велике Британије немају устаљен документ који прописује основна права. У тим правосудним системима устав се састоји од статута, судске праксе и конвенције. |
A case named Entick v. Carrington is a constitutional principle deriving from the common law. |
Случај под називом Ентик против. Карингтона је уставни принцип који произилази из обичајног права. |
John Entick's house was searched and ransacked by Sherriff Carrington. |
Кућу Џона Ентика претресао је и опљачкао шериф Карингтон. |
Carrington argued that a warrant from a Government minister, the Earl of Halifax was valid authority, even though there was no statutory provision or court order for it. |
Карингтон је тврдио да налог од министра Владе, ерла од Халифакса представља валидну дозволу, иако за њега не постоји законска одредба или судска одлука. |
The court, led by Lord Camden stated that, |
Суд, коме је председавао лорд Камден изрекао је да, |
"The great end, for which men entered into society, was to secure their property. That right is preserved sacred and incommunicable in all instances, where it has not been taken away or abridged by some public law for the good of the whole. By the laws of England, every invasion of private property, be it ever so minute, is a trespass... If no excuse can be found or produced, the silence of the books is an authority against the defendant, and the plaintiff must have judgment." |
"Велики циљ, због кога су људи ушли у друштво, био је да осигурају своју имовину. То право се чува као свето и о њему се не расправља ни на ком нивоу, ако није одузето или ускраћено неким јавним правом за добробит свих. Према законима Енглеске, сваки напад на приватну имовину, макар и на минут, је провала... Ако се не може наћи или показати оправдање, непостојање случаја у књигама представља овлашћење против окривљеног, и тужилац мора да донесе пресуду". |