Human rights or civil liberties form a crucial part of a country's constitution and govern the rights of the individual against the state. |
Човеовите права, уште наречени и граѓански слободи се значаен дел од Уставот на една земја и ги регулираат правата на поединецот во една држава. |
Most jurisdictions, like the United States and France, have a codified constitution, with a bill of rights. |
Повеќето законодавства, како на пример, оние на САД и Франција, имаат кодифициран Устав заедно со повелба на правата. |
A recent example is the Charter of Fundamental Rights of the European Union which was intended to be included in the Treaty establishing a Constitution for Europe, that failed to be ratified. |
Неодамнешен пример е Повелбата за основните права на Европската Унија, која требаше да се вклучи во Договорот со кој се воведува Устав на Европа, кој не беше ратификуван. |
Perhaps the most important example is the Universal Declaration of Human Rights under the UN Charter. |
Можеби најзначаен пример е Универзалната декларација за човекови права во рамките на Повелбата на Обединетите нации. |
These are intended to ensure basic political, social and economic standards that a nation state, or intergovernmental body is obliged to provide to its citizens but many do include its governments. |
Нивната цел е да ги обезбедат основните политички, социјални и економски стандарди кои една држава, или едно меѓувладино тело, е обврзано да ги обезбеди на своите граѓани, но повеќето ги вклучуваат своите влади. |
Some countries like the United Kingdom have no entrenched document setting out fundamental rights; in those jurisdictions the constitution is composed of statute, case law and convention. |
Некои држави, како Обединетото кралство, немаат посебен документ кој ги уредува основните права, во овие законодавства, Уставот е составен од статут, судска пракса и договори. |
A case named Entick v. Carrington is a constitutional principle deriving from the common law. |
Случајот Ентик против Карингтон е уставотворен принцип кој потекнува од судската пракса. |
John Entick's house was searched and ransacked by Sherriff Carrington. |
Куќата на Џон Ентик била пребарувана и претресувана од страна на шерифот Карингтон. |
Carrington argued that a warrant from a Government minister, the Earl of Halifax was valid authority, even though there was no statutory provision or court order for it. |
Карингтон изјавил дека налогот издаден од страна на еден владин министер, Грофот од Халифакс, претставува соодветно овластување, иако не постои пропишана одредба или судски налог за нешто такво. |
The court, led by Lord Camden stated that, |
Судот, предводен од лордот Камден, наведе дека: |
"The great end, for which men entered into society, was to secure their property. That right is preserved sacred and incommunicable in all instances, where it has not been taken away or abridged by some public law for the good of the whole. By the laws of England, every invasion of private property, be it ever so minute, is a trespass... If no excuse can be found or produced, the silence of the books is an authority against the defendant, and the plaintiff must have judgment." |
„Главната цел за која човекот го создаде општеството беше за да ја обезбеди својата сопственост. Ова право oстанува неприкосновено и не може да се менува во ниту една инстанца, освен доколку не било одземено или ограничено како резултат на јавните закони заради општо добро. Со законите на Англија, секое нарушување на приватната сопственост, па дури и за една минута, претставува повреда на таквото право. Доколку не може да се докаже или изведе оправдана причина, недостатокот на постоење на пишано правило е аргумент против обвинетиот, и тужителот мора да добие правда.“ |